Loše odluke. U dve reči staje ceo prvi meč Crvene zvezde u mađarskom Sombatheju protiv Hapoela.
Prihvatanje uloge favorita pred put u Mađarsku bilo je jedino ispravno razmišljanje, kao što je i preuzimanje odgovornosti Dejana Stankovića posle utakmice bilo jedini profesionalni potez. Međutim, samokritika i prihvatanje krivice moraju biti praćeni dubokom taktičkom analizom, jer je u završnici napada i organizaciji igre šampion Srbije morao i mogao znatno bolje.
Poraz u prvoj utakmici evropskih kvalifikacija otvorio je brojna pitanja o trenutnoj formi, uigranosti tima i taktičkim zamislima stručnog štaba. Iako Crvena zvezda na papiru i dalje ima znatno kvalitetniji igrački kadar, teren u Sombatheju je pokazao da sama individualna klasa ne donosi pobedu bez jasnog plana pod pritiskom.
Analiza meča: Gde je stala Zvezdina igra u Sombatheju?
Zvezda se od samog početka meča trudila da kroz posed i izgradnju napada „od noge do noge“ dođe do poslednje trećine terena. Međutim, agresivnost protivničkih igrača i visok pritisak na zadnju liniju sputavali su srpskog šampiona da stvori numeričku ili taktičku prednost. Izraelci su odlično skautirali prilazne puteve Zvezdinom napadu, zatvorili centralne koridore i primorali crveno-bele na rizična dodavanja u sopstvenoj trećini.
Izostanak brze protoka lopte stvorio je nervozu u veznom redu. Kada se protivnik postavi u čvrst, srednji blok i istovremeno agresivno izlazi na igrače koji primaju loptu leđima okrenuti golu, neophodna su brza i odvažna rešenja. Dejan Stanković tokom većeg dela prvog poluvremena nije uspeo da pronađe adekvatno taktičko rešenje za ovaj problem.
Problem odlaganja utakmica u domaćem prvenstvu
Odlaganje utakmice sa Radnikom u domaćem prvenstvu više ne bi smelo da bude izgovor za Crvenu zvezdu, niti za bilo koji srpski klub koji se bori za evropsku scenu. Prakse pauziranja u domaćem šampionatu radi lakše pripreme za Evropu iz godine u godinu pokazuju svoju drugu stranu medalje – gubitak takmičarskog ritma.
Ovaj ishod u Mađarskoj dokazuje da odlaganje meča nije imalo nikakvog fizičkog ni taktičkog smisla. Štaviše, takmičarska utakmica protiv Radnika mogla je poslužiti upravo za to da se pojedini mehanizmi u igri uspostave, da novajlije osete takmičarski pritisak i da se postojeće linije kretanja unaprede u realnim uslovima.
Taktička analiza odbrane: Debitant Lukasen i pritisak na zadnju liniju
Odabir Dereka Lukasena za startnu postavu bio je u jednakoj meri hrabar i preuranjen potez. Hrabrost bez trenerske mudrosti i procene trenutnog momenta često se pretvori u slepu snagu. Novi štoper je u nekoliko navrata ispoljio nesigurnost, grešio u korekciji i ulazio u agresivne skokove i izlaske van zone onda kada to situacija nije zahtevala.
Ipak, presudni pogodak ne ide u potpunosti njemu na dušu, već je bio plod lanca pogrešnih odluka u zadnjoj liniji:
- Loš izbor dodavanja Mateusa: Golman ili defanzivac koji ulazi u rizičan pas ka opterećenom saigraču direktno ga uvodi u nevolju.
- Pritisak i neprijatan povratni pas: Mateus je primio vrlo neprijatan povratni pas koji mu je suzio ugao gledanja i fizički onemogućio jednostavnije rešenje.
- Nedostatak pragmatizma: U trenucima visokog pritiska, najsigurnija odluka bila je slanje lopte na zapadnu tribinu. Iako se to kosi sa idejom gradnje igre od golmana, taktika mora biti fleksibilna u kriznim momentima.
Inpotencija u napadu: Zašto su izostale prave šanse?
Priča o završnici napada svodi se na nedovoljan broj udaraca koji su stvarno ugrozili protivničkog čuvara mreže. Mirko Ivanić je u prvom poluvremenu u nekoliko navrata pokušao distancionim udarcima, dok je Bruno Duarte bio odsečen od ostatka tima. Svi ti udarci bili su bez prave snage i preciznosti – taman dovoljni da zagreju golmana Ofira Marsijana.
Jedini zaista „muški“, konkretan i opasan pokušaj viđen je u drugom poluvremenu kada je rezervista Muhamed Čam snažno šutirao, ali je Marsijano sjajnom paradom sprečio izjednačenje. Izostala je kreacija kroz sredinu, utrčavanja iz drugog plana i kvalitetni centaršutevi sa bočnih pozicija.
Izmene na poluvremenu: Priznanje greške ili iznuđen potez?
Da je sa prvobitnim planom i sastavom ozbiljno pogrešio, Dejan Stanković je sam indirektno utvrdio već na poluvremenu. Odlučio se za radikalan potez i napravio trostruku izmenu odmah nakon prvih 45 minuta igre.
Iz igre su izašli Mirko Ivanić, Mohamed Abu Fani i mladi Vasilije Kostov, dok su na teren kročili Muhamed Čam, Timi Elšnik i iskusni Marko Arnautović. Iako je ulazak ovih igrača doneo određenu energiju i kontrolu poseda, do promene rezultata nije došlo. Čak ni kasniji ulazak Aleksandra Kataija i Loizoza Loizua, koji svojim tehničkim atributima mogu da naprave razliku protiv bilo koga, nije slomio čvrst blok Hapoela koji je uspešno odoleo i sa igračem manje nakon dobijenog crvenog kartona.
Upravljanje igračkim kadrom: Slučaj Enema i Balova
Ova utakmica je na površinu izbacila i određena pitanja o strategiji izbora igrača na klupi i upravljanju timom u kriznim trenucima meča:
- Kristijan Balov: Zašto višemilionsko pojačanje ostaje na klupi u meču gde se jurio rezultat i gde je bila potrebna probojnost na krilnim pozicijama?
- Džej Enem: Holandski napadač je takođe presedeo meč na klupi. Ako je planiran njegov transfer i postojala bojazan od eventualne povrede, odluka da uopšte putuje u Mađarsku i zauzima mesto u protokolu bila je pogrešna.
Šta Zvezdi treba za preokret u Beogradu?
Činjenično stanje jeste da Hapoel nije ni taktički ni tehnički bolja ekipa od Crvene zvezde. Dejan Stanković u svom tima ima za bar dva stepenika kvalitetnije individualce. Međutim, sama klasa na papiru ne donosi prolaz ukoliko se ne pretoči u timsku funkcionalnost na terenu.
Za preokret pred domaćom publikom na stadionu „Rajko Mitić“ biće neophodno nekoliko ključnih taktičkih prilagođavanja:
- Brži protok lopte: Smanjiti broj dodira u veznom redu i brže menjati stranu napada kako bi se razvukla odbrana rivala.
- Visoki pritisak od starta: Nametnuti žestok tempo i onemogućiti Hapoelu da mirno organizuje napade iz zadnje linije.
- Bolja iskorišćenost prekida: Prekidi i skok igra moraju postati najjače oružje u razbijanju protivničkog „autobusa“.
- Hladnokrvnost u završnici: Konkretniji udarci sa distance i bolja koncentracija u kaznenom prostoru.
Često postavljana pitanja
Kada se igra revanš utakmica između Crvene zvezde i Hapoela?
Revanš meč se igra sedam dana nakon prve utakmice na stadionu „Rajko Mitić“ u Beogradu, gde će Crvena zvezda imati podršku domaćih navijača u pokušaju da preokrene rezultat.
Koje izmene u sastavu se očekuju za revanš u Beogradu?
Očekuje se da od prvog minuta zaigraju Timi Elšnik i Muhamed Čam koji su uneli živost u drugom poluvremenu, dok je vrlo verovatno da će Marko Arnautović predvoditi napad od starta meča.
Da li pravilo gola u gostima i dalje važi u evropskim takmičenjima?
Ne, UEFA je ukinula pravilo gola u gostima. Bilo koja pobeda Crvene zvezde sa jednim golom razlike (npr. 1:0, 2:1) vodi meč u produžetke, dok pobeda od dva ili više golova razlike donosi direktan prolaz dalje.
Zaključak: Revanš kao ispit zrelosti
Poraz u Sombatheju je ozbiljna opomena, ali daleko od toga da je sve izgubljeno. Zaostatak od jednog gola je potpuno dostižan za tim Zvezdinog renomea i igračkog potencijala, ali pod jednim jasnim uslovom – da se greške iz prve utakmice ne ponove.
Dejan Stanković i njegov stručni štab imaju zadatak da u Beogradu pokažu taktičku zrelost, izaberu 11 najspremnijih igrača i od prvog minuta nametnu ritam koji Hapoel neće moći da isprati. Revanš na „Marakani“ neće biti samo borba za prolaz u narednu rundu, već i pravi ispit zrelosti za ovu generaciju crveno-belih.
Pregleda: 39
