Zablistala je Zvezda na početku 2026, ali je njen sjaj splasnuo na trećoj utakmici u ovoj godini.
U Pioniru je od crveno-belih bila bolja Valensija sa više nego ubedljivih – 89:116.
Nije problem poraz, u krajnjem slučaju.
Velensija je u Beograd došla sa oreolom lidera Evrolige, ali je problematičan način na koji se izgubilo.
Zvezdin zaštitni znak tokom velikog niza po dolasku Saše Obradovića bili su agresivna odbrana na granici faula.
Kao i smirenost i sposobnost da se protivniku ne dozvoli da uđe u svoj ritam, već da mora da pleše isključivo po notama koje sviraju crveno-beli. E, sinoć je to izostalo.
Od starta se stekao utisak da četa Pedra Martineza zna šta želi, a to je da meč uvede u jurnjavu, koja je bez dileme teren na kojem se momci u narandžastom najbolje snalaze.
Ako je nešto znala Zvezda u prethodnom periodu, onda je to da napravi presing u samom začetku protivničkog napada, a to sinoć nismo imali prilike da vidimo.
Razleteo se Žan Montero, zujao u prepoznatljivom stilu.
To je dalo krila Valensiji i omogućilo joj da dođe do velikog broja lakih poena, što je na konferenciji za medije komentarisao i Saša Obradović.
Zapravo, jedini period u kojem su crveno-beli izgledali kao ekipa koja je pre svega nekoliko dana udavila pritiskom Cedevitu Olimpiju, bili su uvodni minuti trećeg kvartala.
Naravno, ova dva protivnika nisu za poređenje.
Valensija u ovom momentu igra najbolju košaru u Evropi, ali to je model koji je Zvezda morala da primeni na sinoćnjem meču.
