Ko bi rekao da je neko napunio 35 godina, a da na parketu i dalje deluje kao da mu godine ne mogu ništa? Veteran, lider, šampion – kroz decenije, on je bio više od igrača. Vladimir Lučić se oprašta od reprezentacije.
Navijači pamte njegove dane pod svetlima Beogradske arene, kada je kao kapiten crno-belih pisao istoriju. Danas, međutim, on nosi boje Bajerna, kluba kojem je doneo prve titule i nezaboravne trenutke u Evroligi. „Imali smo sjajne momente, porodica mi je ovde odrasla, sve mi je u Minhenu,“ iskreno je rekao, ukazujući na stabilnost i sreću koju je pronašao daleko od doma.
Njegov ugovor ističe, a mnogi se pitaju – šta dalje? Ponuda je bilo, pogotovo nakon sezona kada je briljirao u najboljim timovima Evrolige. Ipak, on je uvek birao sigurnost i sreću svoje porodice. „Leto je daleko, i dalje moram da budem zdrav,“ mudro dodaje, ostavljajući vrata otvorena za sve opcije.
Za reprezentaciju Srbije, bio je nepokolebljiv ratnik. Srebro sa Evropskog prvenstva 2017. godine svetli u njegovoj riznici, ali sada, zbog povreda i godina, kaže da je „gotov“ sa tom idejom.
Ipak, bilo je jasno – ostao je heroj navijačima, onaj čije se ime skandira u areni, bez obzira na dres koji nosi.
